Ponedeljak, Oktobar 22, 2007
Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu...
Setih se juče svojih drugova, koji su u beli svet otišli "trbuhom za kruhom". Slična sudba i mene čeka, pa sam pokušao zamisliti kako je njima tamo, i malo sam maštao o tome kako će meni biti... Dakle, ovaj članak nosi poruku "nismo vas zaboravili, i mislimo na vas" sa nadom da će se jednog dana i mene neko setiti...
Andrija (Andrew) Jovanović - Houston, TX
Nikola Levandis (Koljo) - Kopenhagen
Igor (JO) Dinčić - Atina
Boban Anđelković - Oslo
Pozdrav svima, ma gde da ste... 
I bez obzira sto su rasuti - biseri su. Pozdravljam ih i ja.
Pozdrav i od mene. Za sve tvoje i sve naše bisere!!
I da smo živi i zdravi još godina 1oo, da je pjesme i vina i da nas čuva Bog...
...jer ovaj život je kratak..i prozuji za čas. Evo, počeh čak i pjevati:)
biseri
i ja sam zamislja kako im je al jedino sto sam siguran da je Bobiju hladnije a Jo hladnije nego nama ...
a da imaju i vece plate zato su i otisli ... crnjak
i ja ih pozdravljam...a tebi zelim da ne ides njihovim putem,lepse je u srbijici...:)
:*
@ vasilov
Ma, i za iste pare kao ovde ja bih otišao... ne vuku mene napolje velika bogatstva, nego me teraju odavde nekultura, prljavština i mnogo drugih razloga... :(
E, sad vidi kakvo je realno stanje, kad se ja deklarišem kao optimista :)
@ tuzna
jeste lepše u Srbijici (ako se još neki deo otcepi, moraćemo da smislimo sledeći stepen poređenja, odn. nešto manje od deminutiva), ali zavisi koji aspekt života posmatraš... za neke stvari STVARNO jeste lepše, ali ono što mene zanima se IPAK nalazi tamo... tamo negde...
a ko to zna
...
biseri...
Otići ne znači isto što i napustiti, a znaš kako kažu, idi kuda te srce vodi, pa ako je to tvoj izbor, onda je O.K. ali ako si nateran, onda još razmisli, uvek ima razloga za ostati.
Tvojim drugarima i tebi
Prijatno!
moji prijatelji koji su otišli toliko kukaju za Srbijom... nostalgija im je strašna boljka, ali se ipak ne bi vratili nazad... pozdrav mojim dragim Amerima...
otpozdravčić! :)
Jesam...
Deklarišem se kao Smederevac u Beogradu, budući Novosadista (jednog lepog dana) :)
eh, kada smo se poslednji put skupii svi na istom mestu, drug iz kanade, drugarica iz londona, drug iz cheshke, ja se vratila sa jednomesechnog putovanja u evropu...nisam znala da li sam bila srecna ili tuzhna..nisamo se zaboravili.
nastavili smo tamo gde smo pre par godina stali...
ali bolelo je, a opet bili smo srecni shto smo sebe nashli makar i na desetine hiljada km daleko od mesta gde smo se nekad svi zajedno smejali, plakali, delili sve....
Mada, poslednjih nekoliko godina živ sam svedok naše narodne
"daleko od očiju -> daleko od srca"
Srećom, tu je sada Internet, chat, MSN, web-kamere, blog,...
dobro je dok ima ko da ih se seti! :)